Ван{0}}виљушкари ван путапотреба за утоваром, истоваром и транспортом материјала који имају заједничку карактеристику: транспортне локације су обично неуједначене.
Грађевински пут може бити поплочан шљунком, који се после кише претвара у блато; површине шљункара су неравне, остављајући трагове након проласка возила; на фармске путеве значајно утичу временске прилике, са потпуно другачијим условима вожње по сунчаном и кишном времену.
Иако је тежина терета свакако узета у обзир, када виљушкар подигне терет, прави изазов лежи у самом терену.
На глатким површинама, утицај на возило је релативно мали. Међутим, на ударним рупама, шљунку, блату или падинама ситуација постаје сложенија. Разлике у висини површине узрокују поскакивање возила, мека подлога утиче на вучу гума, а нагиби отежавају вожњу и кочење. Приликом ношења терета, укупна тежина виљушкара се повећава, а положај терета такође помера тежиште возила.
Због тога-виљушкари ван пута захтевају снажан фокус на-способности ван пута током пројектовања.
Већи размак од тла је одмах очигледан фактор. Путеви на отвореном често имају избочене стене, колотечине и неравне површине. Довољан размак између шасије и тла омогућава возилима да лакше прелазе ове делове. Пнеуматици не би требало да буду пројектовани само за{3}}носивост; они такође морају да обезбеде одговарајуће приањање и отпорност на хабање на основу стварног терена. Вожња по блатњавим или макадамским путевима представља различите изазове у поређењу са поплочаним површинама.
На погонски систем такође утичу услови на путу. Када се крећете по меким земљаним путевима или шљунковитим падинама, пнеуматици морају да одрже довољну вучу како би ефикасно пренели погонску снагу на тло. Погон{2}}на четири точка је уобичајен у овим ситуацијама, са циљем да обезбеди бољу вучу.
Међутим,{0}}способност ван пута не може се у потпуности објаснити једним параметром.
На пример, исти нагиб ће се разликовати за празно возило у односу на возило које носи неколико тона терета. Суве, чврсте површине се такође разликују од мокрих, клизавих површина након кише. Тежина терета, његова локација, нагиб и стање гума утичу на стварне перформансе возила.
Стога, када прегледате спецификације-виљушкара ван пута, подаци као што су максимална могућност нагиба, клиренс од тла и номинално оптерећење могу да се користе као референца, али не треба да се одвајају од стварних услова рада. Посебно за руковање рампом, спецификације не треба узимати као стандард за дневне операције само зато што спецификације наводе да се може постићи одређени нагиб.
-Виличари ван пута често морају да раде у окружењима са непредвидивим променама.
Путеви на градилишту се мењају са напретком пројекта, површине шљункара се стално мењају због учесталог саобраћаја возила, а на пољопривредне радове утичу годишња доба и временске прилике. Услови на путу са којима се опрема сусреће могу се мењати сваког дана.
Ово је такође тачка која се лако превиђа када бирате-виљушкар ван пута.
Када купац каже добављачу „Треба ми виљушкар од 3-тоне“, може се одредити само приближна тежина робе. Ако се пружи више информација на лицу места, као што су врста робе, потребна висина подизања, да ли је земља земља или шљунак, да ли постоји рампа, да ли је потребан рад по кишном времену и дневни радни сати, избор опреме ће бити много тачнији.
Код-виљушкара ван пута, носивост се односи на тежину робе, док се мобилност односи на терен који ће роба прећи.
Идеални радни услови за-виљушкар ван пута нису нужно најглатке површине, већ места на којима опрема треба да пренесе робу директно на локацију да би се транспорт завршио.
